Dirljive reči Vojina Ćetkovića o tastu Draganu: Ljubav prema bližnjima delio je kao besplatne ulaznice svog pozorja

Jedna od naših najpopularnijih glumica Sloboda-Boba Mićalović Ćetković (36) oprostila se na potresan način od svog oca Dragana Mićalovića, glumca užičkog i leskovačkog Narodnog pozorišta, na čijem je čelu jedno vreme bio, koji je preminuo 5. juna u Beogradu u 68. godini.

Preminuo glumac Dragan Mićalović: Ćerke Sloboda i Dragana dirljivim porukama oprostile se od oca (foto)

- Putuj, anđele moj - poslednje su reči koje je naša popularna glumica uputila voljenom roditelju, od kojeg je nasledila ljubav i talenat za glumu.

Za vreme sahrane oca na beogradskom Lešću, okružena rodbinom i prijateljima, Sloboda se nije razdvajala od mlađe sestre, takođe glumice Dragane Mićalović (26).

- Kapetane, moj dobri kapetane! Tvoj brod nastavlja jako, čvrsto i hrabro. Nikad nikog nisam i nikad nikog neću voleti kao što volim tebe - napisala je Dragana Mićalović i dodala: - Hvala što sam tvoja kćerka, hvala što si moj otac! Ja se od tebe ne opraštam, ja sa tobom samo počinjem neki novi vid komunikacije koji nam je nepoznat. Imala sam, imam i imaću najboljeg taju na svetu. Nosiću tvoje ime najponosnije na svetu. Hvala za svu nesebičnu ljubav, hvala za svaki surovo realan razgovor koji si samo ti umeo da kažeš na najnežniji način. Hvala što si uvek imao vremena za nas. Hvala što si imao razumevanja za svaki moj trenutak nezrelosti. Hvala što ste nas izveli na pravi put. Hvala što ste mi ti i mama podarili najbolje sestre na svetu. Hvala što sam imala najlepši dečji život. Hvala što ste me naučili da volim. Ovih hvala imam, tajo, u duši još milion. Samo želim da ti obećam da ćemo nas četiri biti dobro, najbolje. Bićeš ponosan na nas. A ja ti obećavam da ću uspeti. Da ću biti dobro, da nikad neću skrenuti s puta i da ću te uvek u sebi nositi. Jer svaki deo mene, to je tvoje. To si ti. Voli te tvoje mače, tvoje najmalecko, tvoja Gaga, tvoje mezimče, tvoje pile. Volim te, veliki moj kapetane. Putuj, anđele moj dobri.

VELIKO SRCE

Premda i sam glumac, Dragan Mićalović je bio srećan što ga znaju kao oca slavne kćerke Slobode i što je ona već tako mlada stekla veliku popularnost. Naročito je bio ponosan kada ju je video kako blista na Festivalu u Veneciji kao jedna od protagonistkinja filma Emira Kusturuce “Na mlečnom putu”, u kome igra pored italijanske dive Monike Beluči. Nije bio oduševljen idejom da ona upiše glumu, ali ju je podržao, iako je tada imala samo sedamnaest godina. Došao je s njom u Beograd na prijemni vozom iz Leskovca. Radovao se potom svakom njenom uspehu i kao kolega sa velikim iskustvom davao joj savete.

Dragan Mićalović je rođen 1950. godine u selu Babin Most, a školovao se u Nišu. Glumio je u serijama “Srećni ljudi”, “Seljaci”, “Moj rođak sa sela”, a poslednju ulogu je imao sa najmlađom kćerkom Draganom, takođe glumicom, u seriji “Sinđelići”. Radni vek završio je u svom Narodnom pozorištu u Leskovcu, gde je i živeo i dobio brojna priznanja za glumačka ostvarenja u više od pedeset predstava, među kojima su i “Narodni poslanik”, “Sabirni centar”, “Rodoljupci”, “Ivkova slava”, “Banović Strahinja”. Igrao je i u monodrami “Ivo Lola Ribar” i ostao fasciniran divnom ljubavnom pričom između Lole i Slobode Trajković, zbog čega je svojoj kćerki dao to neobično ime. Ona je kasnije, kada je saznala zašto je tako nazvana, s ponosom nosila to ime verujući da heroina Sloboda Trajković, srpska Julija, kako su je zvali, koja je stradala jer nije htela da izda svog verenika, i dalje živi kroz nju.

Posle penzionisanja Dragan se sa suprugom Milicom, frizerkom po zanimanju, preselio u Beograd, gde su već živele sve tri njihove kćerke. Osim Slobode i Dragane, imaju i Mirjanu, koja je menadžer. Draganu je značilo da bude uz svoju decu i četiri unukice, Veru i Milu, koje je dobio od Slobode, i Mašu i Zoricu, koje mu je podarila najstarija Mirjana. U slobodno vreme voleo je da se bavi ribolovom.

Početkom maja glumac je na Slobodino insistiranje otišao na lekarske preglede, i premda se u početku nije činilo da će tako biti, dijagnostikovana mu je teška bolest od koje je i preminuo. Uz njega je bila porodica. Pre nego je zauvek sklopio oči kraj oca je bila Sloboda.

Opraštajući se od voljenog tasta, glumac Vojin Ćetković, Slobodin suprug, na taj trenutak se podsetio rečima:

- Gledao sam dok ga je Boba držala za ruku, čuo sam kada mu je rekla ljubeći ga u čelo: “Putuj, anđele moj, i ne brini. Biće sve u redu”. Tad je glavni majstor za svetlo kao poslednji štimung naglo ugasio svetlo. Spusti se zavesa, nastade muk. Bog nek mu dušu prosti.

Draganovi najmiliji, supruga i deca, u miru i tišini ispratili su ga na poslednji put. Uz njih su bili familija, prijatelji i kolege glumci. Posle opela, tik ispred kapele, prisutnima se obratio Draganov zet Vojin Ćetković istakavši kako u istom tom trenutku zvone zvona manastira Visoki Dečani i Svetog Vasilija Ostroškog i podsetivši na to kakav je čovek bio njegov tast. Između ostalog, rekao je:

- Ipak se najviše ponosio svojim devojkama. Imam utisak da je uspevao sve odjednom da ih zagrli. Miru, Bobu, Gagu, Milicu, Veru, Milu, Mašu i Zoricu. I sve su one grlile njega. Bio je najvoljeniji otac kojeg sam poznavao, njegove kćerke stajale su do kraja uz njega kao najbolje obezbeđenje nekog cara. On, ponosan kao paun, kao vladar kosmosa, zaštićen. Ljubav prema najbližnjima, ali i prema svima ostalima, delio je kao besplatne ulaznice svog pozorja.