Vladislav Bajac od A do Z: Moj lokalpatriotizam sve više dolazi do izražaja

Književnik čiji je poslednji roman ‘Hronika sumnje’ ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu u intimnoj abecedi otkriva kakva je veza ćoškova i popularnosti, kako njegov lokalpatriotizam sve više dolazi do izražaja i zbog čega se kao klinac plašio ikone Svetog Đorđa

a Avion i automobil. Prva od ove dve je za mene neočekivana reč koja mi se prva nametnula. Neoriginalna. Ali, opet, puno putujem avionom, tamo gde se drugačije ne može, te su mi razna iskustva sa letovima zauzela prostor u podsvesti. Automobil vozim do krajnjih razdaljina logičnosti, pa i dalje, jer vozeći auto čuvam iluziju o režiranju sopstvenog života, pa i puta, time što mogu da stanem gde hoću, idem putem koji odaberem, stignem tamo gde sam ja odlučio. Dečja iluzija, ali celoga života sam uspeo da je održim.

b Beograd. Veći deo života smatrao sam sebe kosmopolitskim tipom. To sam i danas, nadam se, ali ono što nisam imao u vidu jeste to koliko sam i dalje vezan za svoj rodni grad. Tu ljubav nije moglo da pomuti ni saznanje o svim minusima Beograda, od infrastrukture koja ne prati njegovu veličinu pa do prostaka na svim nivoima. Tek sam nedavno shvatio i koliko mojih knjiga (koje se bave svetom) počinje scenama ili opisima Beograda, ili su cele njemu posvećene. Očito lokalpatriotizam radi na sopstvene baterije.

c Cirkus. Kao i svako dete koje je uspelo da “uhvati” vreme postojanja cirkusa obožavao sam da gledam taj čudni svet ljudi, životinja i njihovih veština. Bio sam neizmerno zahvalan ocu koji me je redovno vodio na spektakularne cirkuske predstave, kao i na one manje, skromnije. Zajedničko im je bilo nešto što ni do danas nisam shvatio odakle dolazi: seta.

ć Ćošak. Reč koja se izgubila iz upotrebe. Koristili smo je u Beogradu u ovom obliku: ćoškarenje. Nije to značilo da smo bili zgubidani već da su to bila sastajališta za društvo iz kraja. Danas je upotrebljavam u novom značenju: kada mi kažu da sam postao poznat, ja odgovorim da bi svako da samo stoji na jednom ćošku nekoliko godina samo zbog tog ćoškarenja postao poznat. Dakle, svakome je pružena šansa.

č “Čuvar plaže u zimskom periodu”. Ime Paskaljevićevog filma koji me asocira na vreme romantike, nevinosti i nepretencioznosti. Sve to - čisto kao suza.

d Detinjstvo. I kada je nekome bilo teško, detinjstvo je ipak najlepši deo života.

dž Dživdžan. Beogradski vrabac. Prisvojena ptica, iako je jedna od najrasprostranjenijih na svetu. Ali, Srbi su je stavili i u 15. vek istorije Beograda (Turska opsada Beograda 1456. i legenda vezana za malog dživdžana kojeg su uspele da probodu čak tri strele). Bio je čak i zvanična maskota beogradske Univerzijade 2009. Ali, važnije od toga jeste da je to u dečjem rečniku bilo njegovo lokalno ime. Nešto kao nadimak.

đ Đurđevdan. Slava mojih predaka koju je preuzeo moj brat. Moje najranije sećanje je ikona iznad kreveta moje bake i deke sa Svetim Đorđem koji ubija aždaju. Dok je nisam razumeo, plašio sam se te slike. Sada znam mnogo toga što je čudno i što povezuje različite religije: recimo, da po drevnom običaju i pravoslavci, kao i muslimani, kolju jagnje za Đurđevdan i to zovu gurban (od staropersijskog - kurban).

e Ementaler. Sir koji skoro i da ima klub obožavalaca. Zbog svoje važnosti, popularno nazivan elementaler.

f “Fineganovo bdenje”. Delo Džemsa Džojsa koje nestrpljivo čekam u prevodu sjajnog prevodioca Zorana Paunovića.

g Gandi. Svetu je potreban još jedan.

h “Hiljadu i jedna noć”. Izvorište svih priča ovoga sveta.

i Italija. Zemlja lepote, kulture, estetike i umerenog hedonizma. Uvek bih se u nju vraćao.

j Jednakost. Neophodna trećina motoa Francuske revolucije koju bi valjalo vratiti kao svetski cilj novoj socijalnoj pravdi, a potom je uvrstiti u borbu za disciplinovanje neoliberalnog kapitalizma.

k Knjiga. Šta drugo? Obeležava ceo moj život, i to, za svaki slučaj, u dve pa i više profesija.

l Lisabon. Neobičan grad idealne veličine za ljudsku meru; i na reci i na moru.

lj Ljubav. Najvažniji začin u svim odnosima, pa i u jelima.

m Mera. Središna vrednost, kao suprotnost krajnostima. Ne kao isprazni kompromis. Svet bi bolje izgledao kada bi je većina ljudi koristila. I na ličnom i na opštem planu.

n Nova godina. Sve su iza nas. Još samo kinesku da dočekamo. Pa da se odmorimo.

nj Njegovo veličanstvo Političar. Moderni kralj sa ovlašćenjima i bez njih koji u zbiru danas prevazilazi svaku negdašnju moć jednog monarha.

o Otvoreni svet. Deo geopoetičke ideje o intelektualnom nomadizmu i pogleda koji se pruža sa ostrva koji je deo arhipelaga.

p Pitanje. Osim što je osnov novinarske delatnosti, pitanje je i sama suština zapitanosti nad sobom, nad zajednicom, nad univerzumom. Odgovori ne stižu sami već tek posle pitanja.

r Retro. Pogled unazad zarad boljeg razumevanja sadašnjosti. Pogled u retrovizor vozaču govori da li i na koji način može da ide napred. U modi uvek proveren trend sve dok ne postane pomodnost.

s Svila. Materijal za dušu.

š Štulić Džoni. Kada bi se pojavio još jednom (ili još jedan) da opiše rečima današnji ćorsokak i odsvira ga na istu temu.

t “Tri tužna Tigra” (TTT). “Latinoamerički Uliks”, autor Kubanac Giljermo Kabrera Infante. Najzad na srpskom jeziku. Slavlje pisanoj reči.

u “Ubistva u Midsomeru”. TV serija za gledanje i gutanje. U njoj sve valja.

v Veni, vidi, vici. Moto današnjih političara.

z Zen budizam. Podosta bi se moglo opet naučiti od ove pragmatične filozofske i umetničke grane. Ne mora sve da se iznova izmisli. Bilo je pametnih i pre nas.

ž Žena. Što bi rekao poznavalac oblasti Leonard Koen: “Žene su zaista duh i sila koja drži sve zajedno, a muškarci su alapače i umetnici.”