Milutin-Mima Karadžić: Napravio sam mnogo gluposti
29.04.2018 21:08
Pošto je prošao mnogo toga i stekao veliko životno iskustvo, istaknuti dramski umetnik priznaje da je činio greške, da ga je jedna dama nedavno zaprosila i da često zaplače
Zbog uloga je plakao, usred leta nosio vuneni gunj i čarape, čak je i ožiljak zaradio, ali sve to je ništa u poređenju sa onim što je glumac Milutin-Mima Karadžić (63) u stanju da učini radi žene. A da ni one nisu ostajale imune na šarm omiljenog suseda Mašana Lekića, kako se zove lik koji tumači u popularnoj seriji “Komšije”, čija se četvrta sezona upravo snima, svedoči podatak da ga je jedna dama nedavno i zaprosila.
Kad je to bilo?
- Ne baš tako davno.
Kako ste reagovali?
- Bio sam malo šokiran, zatečen, a posle sam to vešto ili nevešto prebacio na šalu i dogovorili smo se da to ne radimo usred leta i žaropeka, pošto smo u tom trenutku bili na plaži. Predložio sam da to učinimo u septembru, kad dunje žute. Međutim, do jeseni, nekako se to istopilo.
Šta ste najluđe uradili zbog ljubavi?
- Uradio sam svašta, ali za mene mnogo toga nije bilo ludo. Kad se zaljubiš, onda ništa nije ludo, pošto zaljubljenost nije normalno stanje. Bar je tako u mom slučaju.
Jeste li se nekad potukli zbog žene?
- Naravno. I tuča i svađa su ludosti koje napraviš u tom stanju.
Šta prvo primetite na ženi?
- Sve. Bukvalno. Ali, ženstvenost me fascinira. Ona je najbitnija.
O vama se toliko toga zna, a da li imate neki skriveni talenat?
- Ponekad napišem neke stihove, iako nikako ne bih mogao da objasnim kako mi to padne na pamet. Ali, eto, padne mi. Volim i da pišem pisma, pa često kad od nekog uzimam broj telefona, pitam i za adresu. Jer, nije isto kad dobiješ mejl, njega možeš da pročitaš bilo gde, i na ulici. Pismo ti stigne na kuću, pa sediš, natanane čitaš. A i pišeš ga u određenom raspoloženju.
Čuvate li pisma?
- Mnogo više sam ih slao nego dobijao. Imam, naravno, neka, ali taj broj nije ni približan onom koji sam poslao.
Šta još volite da radite?
- Da poklanjam.
Više nego da dobijete?
- Ne volim da dobijam poklone. To mi ne znači ništa.
Imate li omiljeni parfem?
- Brijem se uveče da ne bih ujutru sveže obrijan išao na snimanje. To mi je prešlo u naviku. Posle brijanja stavljam parfem, imam desetak raznih, a uvek uzmem prvi s reda, pa dodam još jedan. Obavezno kombinujem bar dve note, nisam zadovoljan jednom. Možda to nije popularno za proizvođače parfema, ali ako za noć pijem bar dve vrste vina, što ne bih imao i dva mirisa na sebi?
Koliko vam znači stil i jeste li svoj pažljivo gradili godinama?
- Oduševljava me kod drugih. Nisam siguran da ga ja baš uvek potrefim, možda i može da se kaže da imam svoj, originalan stil, ne znam. Nekad volim da se skockam, ali to ne zavisi toliko od prilike koliko od mog raspoloženja. Desi se da mi nekoliko ljudi kaže da sam se super obukao, ali nisam siguran da bi isto pomislili da me vide i sutradan. To je što se tiče oblačenja, a što se tiče života, tek to nemam. Živim kako padne i svaki dan drugačije. Minimum na dve adrese, a poslednjih godina imam društvo u Trstu pa često putujem tamo. Dosta sam i u Ulcinju, a minimum jednom godišnje posetim Hvar. Smatram da je stvar tog stila životnog i kafana u kojoj voliš da provodiš vreme. Meni se, na primer, u Beogradu posebno sviđa ova “Pastuv” gde snimamo “Komšije”. Vlasnik Marko je roker, pušta dobru muziku, služi dobru ribu i vino. Meni dovoljno. Inače, glumac teško može da izgradi svoj stil jer tumači razne likove, sa svakim od njih živi, smešta ih negde u glavi i postaje pomalo svaki od njih.
Postoji li nešto za čim žalite?
- Trenutno ne žalim ni za čim.
Ni za jednom ulogom ili nečim što u životu jeste ili niste uradili?
- Aposlutno ni za čim. Verovatno bih, kad bih sad ponovo krenuo kroz život, neke stvari ispravio, jer sam sklon raznim glupostima. Mnoge sam učinio, ali one se ne mogu ispraviti, i kako vreme prolazi postaje ti jasno da je to deo tebe. Jer, kad napraviš jednu slučajno, žališ što je tako ispalo, a kad ih ponoviš, dva ili tri puta zaredom, shvatiš da je to tvoj karakter. Ima mnogo ljudi koji za sebe kažu da su pametni ali ponekad naprave neku glupost, a ja kažem da sam čovek koji je napravio sedam hiljada gluposti i nekoliko pametnih stvari. To je neka moja priča o meni.
Kako vidite sebe u poznoj starosti?
- I dalje ću sedeti po nekim kafanama, nešto snimati, piti dobro vino, ponekad se udvarati. Sad, što si stariji, verovatno si manje uspešan. Ali dobro, u tom slučaju se ne udvaraš devetnaestogodišnjakinjama, već onima koje imaju 25. Šalim se, naravno, ali svakako ne vidim sebe kao penzionera koji će igrati šah i domine, niti ću ići na kruzer sa nekom bakicom. Tako mislim, ali, bože moj, videćemo. Mnogo nas ima koji smo sebe videli ovako i onako, a bilo je potpuno drugačije. To je nešto što se ne može predvideti.
Ne biste voleli da znate šta vas čeka u budućnosti?
- Ne.
Nikad vam nisu gledali u šolju, karte?
- Nikad nisam išao kod gatara. Sve i kad bi mogao neko da mi pogodi do tančina šta me čeka, ne bih želeo da mi to kaže. Nikad nisam igrao lutriju, a mislim da ne bih voleo ni da dobijem. Nikad se nisam ni kladio. Iguman Stefan kaže: “Sve što dođe, ja sam mu naredan”. Tako i meni prija da mi svašta pada po glavi, pa nekad te zaboli, nekad te nasmeje.
Čega se plašite?
- Što je stariji, čovek se verovatno plaši nekih bolesti. Ali ne toliko ni bolesti, koliko nemoći. Sad svašta mogu, ali kad dođeš u situaciju da ne možeš, to je verovatno teško. Tako sad razmišljam, nemoć je to najgore što može da se dogodi, svejedno da li je fizička, umna, koje god vrste. I verujem da svi želimo da do toga dođe što kasnije.
Zbog čega ste poslednji put neutešno plakali?
- Zbog gubitka drage osobe. A plačem često. I kad malo bolji film gledam, ili kad čitam knjigu, ja se zaplačem. Kao i kad glumim. Najčešće sam plakao igrajući Rajka u “Montevideu”. Nekako je Bjela najbolje znao da mi izazove suzu.