Milan Vlajčić: Svoje snove ostvarivao sam budan prepuštajući se Hičkoku, Feliniju, Bahu, Mocartu...
28.01.2019 16:55
Novinar i filmski kritičar, dobitnik nagrade ‘Nebojša Popović’ za 2018. godinu, od svojih strasti načinio je zanimalje, kod prijatelja ceni kritički stav, a u poslednje vreme sve ređe prelazi ulicu van pešačkog prelaza
Kakvim osobama se divite?
Šta biste promenili kod sebe?
- U mom poznom uzrastu teško je promeniti nešto bitno. Zapravo, zadovoljan sam ako ne izneverim sebe, i, nedajbože, izbegnem neku sramotu koja može da se izlegne iz ego-tripa.
Ko vas najbrže iznervira?
- Kao neko ko je blizu šest decenija okružen u radnoj sredini novinarima, najvažnije mi je da izbegnem brze nervne reakcije. Budale izbegneš, kao i hulje, podlace. A ako moraš, daš na znanje da to nije tvoj stil.
Gde biste voleli da živite?
Neostvareni san?
- Svoje snove sam ostvarivao na posredan način, budan, prepuštajući se Hičkoku, Feliniju, Beketu, Stendalu, Bahu, Mocartu, Majlsu Dejvisu, Velaskezu, Vermeru, Rembrantu...
Šta prvo pomislite kad se probudite?
Gde pronalazite pozitivnu energiju?
- U mentalnim prostorima koji ne znaju za dosadu, niti za pribegavanje alkoholu ili duvanu. Droga neka bude izbor drugih, u čiju slobodu se ne bih mešao.
Najveća strast?
- Mnogo ih je. Od svojih strasti sam načinio zanimanje, i samo sam se trudio da ne posrnem pod pritiskom svojih potisnutih megalomanija.
Verujete li u sudbinu?
- Nikad, svuda vidim želju da se ona dohvati proučavanjem zodijačkih znakova, gledanjem u pasulj ili u tarot. Hvala na toj ponudi.
Pretrčavate li ulicu na crveno?
- Samo ako na kilometar udaljenosti nema nikakvo vozilo, i ako nije reč o širokom bulevaru. Ali sve ređe, ne bih da izazivam sudbinu.
S kim biste se zamenili na jedan dan?
- Sa meni mrskim diktatorom Kim Džong Unom. Izdržao bih pakao od 24 časa njegovog ludačkog iživljavanja nad sopstvenim prezrenim narodom, a kad bih se vratio u moju malu čubursku egzistenciju, znao bih da cenim slobodu koju sam sebi izborio.
Šta najviše cenite kod prijatelja?
- Spremnost da ti se nađu i kad to nije neophodno, kritički stav prema mom radu, jer nakon toga shvatim da može drugačije i bolje.