Dragana Katić
Voditeljka najiskrenije dosad o odlasku sina i intimi: Majka nije želela da se bavim javnim poslom
07.06.2022 18:00
Uprkos tome što joj mnogo nedostaje i što joj nije lako da se privikne na novu realnost, televizijska voditeljka Dragana Katić prihvatila je izbor sina Bobana da se odseli u Berlin, ostajući kod kuće sa drugim blizancem Bojanom koji uveliko korača njenim putem
Televizijska voditeljka Dragana Katić (56) započinje novu etapu života. Njen porodični trio postaje duo jer je sin Boban (24), jedan od blizanaca, nakon završenog usavršavanja u Berlinu odlučio da okuša sreću i ostane da živi i radi u Nemačkoj. Dragana u Beogradu ostaje sa drugim sinom Bojanom (24), svesna da će joj se život promeniti.
Pročitati i: Dragana Katić ne prihvata da njene kume više nema - Ponos joj je bio jako bitan, stoički je sve podnosila
- Boban se usavršavao u Berlinu jer je ovde završio arhitekturu i tamo uveliko radi. Njegova je odluka da ostane, da proba, bez nekih strogo zacrtanih planova da u Nemačkoj mora da bude do kraja života. Moje je bilo da tu odluku prihvatim i nastavim da živim u Beogradu, svesna činjenice da mi je jedno dete sada definitivno otišlo od kuće.
U proteklom periodu, zbog obima posla, Boban nije često dolazio u Beograd. Tokom pandemije i višemesečnog zaključavanja Nemačke Dragana nije mogla u Berlin. Sada već odlazi češće jer najzad može da uđe normalno u zemlju i nadomesti vreme sa sinom.
- Dok sam razmišljala o Bobanovoj odluci da život nastavi u Nemačkoj, setila sam se svoje mladosti, kada sam htela da se bavim nečim sa čim se moja majka nije slagala. Ona je smatrala da treba da završim fakultet, da diplomiram književnost, budem profesor srpskog jezika, da predajem, imam porodicu i vodim smiren, uobičajen život. Međutim, odabrala sam potpuno drugačiji put i za to sam se borila tokom celog odrastanja. Počela sam da se bavim glumom, igrala sam u amaterskim pozorištima u Beogradu, a onda je došla televizija. Za svoje snove sam se izborila, pa zašto to ne bi činila i moja deca. Naravno da mi je teško, ali nije on otišao tamo negde mnogo daleko, niti ga tamo muče. Otišao je svojom voljom tamo gde mu je lepo, gde je srećan i gde se pronašao. Važno je da je srećan. Ako je on srećan, i ja sam.
Draganin naslednik se dobro snašao u Berlinu, ali mu nedostaju prijatelji iz Beograda. Voditeljka nam priča kako bi on najsrećniji bio kada bi svoje prijatelje uspeo da povuče tamo i tada za rodnim gradom ne bi imao nostalgije. Dok tokom telefonskih razgovora sluša o tome kako Boban živi i radi u Nemačkoj, kao požrtvovana majka stoički podnosi nedostajanje, začinjeno mrvicom tuge.
- Nedostaje mi. Kada drugi sin, Bojan, dođe kući, odmah počnem da ga ljubim i kažem mu, kroz šalu: “Ovo je bilo za tebe, a sada malo za Bobana.” Nas troje smo veoma bliski i imamo otvoren odnos. Lepo smo organizovali naš život i komunikaciju. Sa Bobanom se čujem svaki dan. Uvek smo pričali, ali sada mnogo više. Često znamo uveče da razgovaramo i po dva sata, što se u Beogradu nikada nije dešavalo. Da je ovde, pre bi bio napolju sa prijateljima, u izlasku, provodu, nego što bi sedeo kod kuće sa mnom. Zato sebe u poslednje vreme često podsetim da postoji i prednost u razdvojenosti ukoliko su ljudi čvrsto povezani i ukoliko se vole.
Kao što je prihvatila Bobanov izbor, tako je zadovoljna i Bojanovim odlukama.
- Bojan je završio Fakultet političkih nauka u roku. Bio je odličan student. Želeo je godinu dana da se odmori jer je sve vreme studiranja i radio. A radio je mnogo, i to na velikim projektima. Oba moja sina su uvek bila posvećena ideji: neću da učim da bih položio, već da znam. Pošto je Bojan paralelno studirao, učio i radio, videla sam koliko se trudi, koliko uživa u svemu tome, ali i koliko ga sve to troši. Bio je umoran. Podržala sam ga, čak i navijala da napravi godinu dana pauze i da onda upiše master. Razmišlja da li da izabere produkciju na FDU ili nešto na svom primarnom Fakultetu političkih nauka.
Dragana nam ponosno otkriva da se Bojan vrlo dobro snašao u svom poslu, punom adrenalina, i da radi nešto slično kao ona, samo iza kamere.
- Možemo da razmenjujemo iskustva i to često činimo. Sreće mnoge moje kolege sa kojima sam nekada radila i ponosna sam što mu oni o meni govore sve najlepše. Kada dođe kući i ispriča mi koga je video i šta je taj neko rekao, meni je puno srce. Drago mi je što on iz priče drugih dobija potvrdu kako sam uvek bila profesionalac i požrtvovana u poslu.
Ceo intervju pročitajte u novom broju magazina Gloria!
Komentari. (0)