Premda zbog dijabetesa strogo vodi računa šta, koliko i kada jede, pevačica priznaje kako se rado uspušta u gastronomske pustolovine u kojima glavnu ulogu najčešće igra krompir
S obzirom na to da više od 25 godina boluje od dijabetesa, pevačica Romana Panić (42) veoma vodi računa o tome šta, koliko i kada jede. Kao kreativna osoba sklona je improvizaciji, pa može da napravi gozbu i kada joj je frižider poluprazan.
- Imam životni zadatak da sebe dovedem u red kad je hrana u pitanju. Ponosna sam što uspevam u tome - kaže pevačica. - Najteže mi je da kontrolišem količinu, pošto moram na svakih četiri-pet sati da jedem malo i da prestanem onda kad je najslađe. Ali, to i jeste umetnost življenja, pronaći balans u svemu što radiš i biti umeren, jer nam je onda sve dozvoljeno. Ipak, čoveka uvek čačka neki đavo da proba još nešto. Volim razna jela, ali sam s vremenom shvatila da mi najviše prija mediteranska kuhinja, s mnogo povrća, ribe, morskih plodova. Posle takvog obroka dobijem energiju i odlično se osećam. Rado pojedem i dobar komad mesa, iako sam izučavajući koje namirnice odgovaraju određenoj krvnoj grupi shvatila da jelovnik treba da baziram na voću i povrću. Uoči koncerata i nastupa uvek biram nešto lagano, ribu ili povrće bez mesa, jer me ono usporava.
Kad nastupa do jutra, obavezno pred spavanje mora nešto da uzme kako bi zavarala glad.
- Dešavalo mi se da ne mogu da zaspim ukoliko nešto ne pojedem. Onda izmerim koliki mi je insulin, pošto i previše nizak i previše visok nivo insulina traži hranu. Trudim se da se oduprem poroku da nešto grickam dok noću gledam televiziju, jer se kad preteram osećam loše. Zato radije popijem jogurt. Tačno mogu da osetim kad treba da jedem po signalima koje mi telo šalje. Po meni može da se navije sat.
PIJAČNO SMARANJE
Iako je gastronomski avanturista, nije toliko radoznala da bi probala sve što skače, gmiže i leti.
- Volim da eksperimentišem sa ukusima. Nadam se da će mi poslužiti meso kengura kad odem u Australiju. Divljač mi je veoma privlačna. Obožavam zečetinu i srnetinu koje su, kad se dobro spreme, pravi delikatesi.
Romana uživa dok kuva, a umeće za šporetom pokazala je i u TV formatu “Prvi kuvar Srbije” u kom je osvojila treće mesto.
- Nemam volje da pripremam hranu svakog dana. Kao i za sve ostalo u životu, i za to je neophodna pokretačka snaga, motiv. Inspirišu me sreća, ljubav, uspeh, a od onih sam koji uvek mogu da smisle i naprave ukusan obrok od onoga što se zatekne u kući. Mada, kuvala bih svakog dana kad bi mi neko drugi donosio namirnice, jer mi je u poslednje vreme veoma zamorno da odlazim u nabavku, posebno na pijacu. Dok sam živela na Dorćolu, bila mi je blizu Bajlonijeva pijaca i nju sam često posećivala, a sad se snabdevam uglavnom po supermarketima, naročito onima koji rade non-stop. Jedan takav je u prizemlju moje zgrade pa imam mogućnost da odem u kupovinu u bilo koje doba. Ti marketi su za ljude poput mene pravi spas.
Ubeđena je da hranom može i da se zavodi i obožava kad njen izabranik dobro barata kuhinjskim aparatima.
- To je kod mene ogroman plus, jer me može osvojiti samo svestran muškarac. I nije mi previše važno šta će se naći u tanjiru, jer na kraju uvek pomislim da ja to umem bolje da spremim. Mnogo mi je bitnija pažnja, naklonost i ljubav te osobe. A hrana i te kako može da bude afrodizijak.
SLAVA ZA UŽITAK
Retko lepo jede na slavama, svadbama i drugim masovnim slavljima, pošto izgubi apetit čim vidi ogromne količine jela.
- Izbegavam velike porcije, uvek ću pre uzeti pomalo od svega. Zbog toga mi se sviđa grčka kuhinja. Grci uvek spreme mnogo stvari, ali u razumnim količinama, da se čovek ne prejede. Kad ugošćujem prijatelje, napravim čorbicu, hladno i toplo predjelo, glavno jelo, salate. Mislim da smo mi generalno nacija koja voli dobro i obilno da pojede, ali da ponekad preterujemo. Međutim, kad odem na slavu kod roditelja u Banjaluku, teško mi je da se uzdržim da ne probam sve što spreme. Moji obeležavaju Svete Vrače, 14. novembra, a to je slava medicinara i doktora, ali i Svetski dan dijabetičara. Pošto sam ubeđena da ništa u životu nije slučajno, i slavu i te svece doživljavam kao svoje zaštitnike, zbog čega sama obeležavam letnje Svete Vrače 14. jula.
Kako je krompir njena omiljena namirnica, savladala je njegovu pripremu na više desetina načina.
- Bilo da je u pitanju pire s raznim dodacima, od zelene jabuke do celera ili šargarepe, presečen napola i ispečen u rerni s malo soli, krompir je za mene uvek vrhunski specijalitet. Ipak, čini mi se da bih možda čak i njega uspela da se odreknem, za razliku od testa i peciva. Volim sve - uštipke, mekike, razne pite, sa sirom, mesom, spanaćem, od krompira, pa palačinke, kiflice. Čak i hleb pravim sama skoro svakog dana dodajući mu razne semenke, suve šljive, masline. Pošto u poslednje vreme nisam jela dovoljno voća, počela sam dan da započinjem miksom banana i malina, u koje stavim semenke i sve prelijem jogurtom. To je uz kiflu odličan doručak ili užina. Ranije sam umela da smažem džak jabuka nedeljno, a sad ih “preskačem” iako ne bi trebalo, jer su vrlo zdrava domaća voćka. Zbog velike potrebe za vitaminom C obično biram egzotično voće. Retko kad poželim nešto slatko, ali kad osetim da mi je pao šećer, uzmem čokoladu, eurokrem ili nešto slično. Volim i čokoladu zaslađenu stevijom, i to mlečnu, a ne odbijam ni crnu, koja je zdravija i preporučuje se dijabetičarima. Mislim da je u svemu, pa i u bolesti, najbitnija doslednost, ali i ozbiljnost u prihvatanju stanja stvari. Ni dijabetes, ni povišeni holesterol, ni hipertenzija nisu “mačji kašalj” koji možete olako shvatati, ali uz odgovarajuću ishranu i način života možete se s njima izboriti, držati ih pod kontrolom i živeti sto godina.
Najnovije.
Lifestyle.
