„Da li prepoznajete napASt na svojim leđima?“ - Ankilozirajući spondilitis

U cilju podizanja svesnosti o ankilozirajućem spondilitisu u Tržnom centru „Ušće“ održana je manifestacija pod nazivom „Da li prepoznajete napASt na svojim leđima?“ tokom koje su građani od lekara i pacijenata mogli da saznaju sve pojedinosti o ovoj zapaljenskoj reumatskoj bolesti. Cilj ovog skupa je da se ukaže na značaj pravovremenog otkrivanja i lečenja ovog reumatskog zapaljenskog oboljenja.

Prepreke i izazovi sa kojima se suočavaju pacijenti sa ankilozirajućim spodilitisom simbolično su prikazani kroz nesvakidašnji plesni performans.

Promo

Ankilozirajući spondilitis je reumatska zapaljenska bolest kičme i karlice od koje boluju milioni ljudi širom sveta. Napredovanjem bolesti, može doći do okoštavanja vezivnih struktura i ankiloze zglobova, tako da kičmeni stub gubi fleksibilnost i mogućnost pokreta, postaje kao jedinstven okoštali blok, zbog čega neki delovi kičme postaju skoro ili potpuno nepokretni ¹.

Procenjuje se da muškarci dva do tri puta češće oboljevaju od ankilozirajućeg spondilitisa nego žene². Tačan uzrok bolesti nije poznat, iako se smatra da genetska predispozicija ima značajan uticaj.

Prvi simptomi ankilozirajućeg spondilitisa se javljaju pre 45. godine, najčešće između 18. i 35. godine života³ i to su: inflamatorni bol u donjem delu leđa koji traje duže od 3 meseca, jutarnja ukočenost koja traje najmanje 30 minuta, bol ili otok zglobova i upala tetiva, pripoja i ligamenata⁴.

- Na početku, pacijenti nisu svesni uzroka svojih tegoba i pomenute simptome povezuju sa mehaničkim oštećenjem, te vrlo često odlažu posetu lekaru dok simptomi ne postanu zabrinjavajući i nepodnošljivi. Upravo je kašnjenje u postavljanju dijagnoze najveći izazov u lečenju ove bolesti - bol u leđima koji se javlja kao prvi simptom pacijente dovodi do izabranih lekara opšte medicine, koji često ne prepoznaju AS i obolelog upućuju kod neurologa, fizijatara ili ortopeda – kaže dr sci med. Tatjana Živanović Radnić, reumatolog Instututa za reumatologiju Srbije. Zbog toga je važno prepoznati inflamatorni (zapaljenski) bol u leđima, što će veoma olakšati i ubrzati postavljanje prave dijagnoze. Inflamatorni bol u leđima karakteriše pojava jutarnjeg bola praćenog dugotrajnom jutarnjom ukočenošću preko 30 min, koji se smanjuje pri razgibavanju bolesnika, i dobro reaguje na primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Neretko se osobama koje boluju od AS, kaže dr sci med. Živanović Radnić, pogrešno postavi dijagnoza, na primer, fibromijalgije, zbog sličnih simptoma bolesti. Ovo je jedan od glavnih razloga za činjenicu da od prvih simptoma do dolaska kod reumatologa i postavljanja prave dijagnoze u proseku prođe i preko osam godina⁵.

- Prema istraživanju koje je sprovedeno u Evropi (organizacije The International Map of Axial Spondyloarthritis), ispitanici su se izjasnili da ova bolest značajno ometa svaki segment njihovog života i izuzetno utiče na kvalitet života⁶ – kaže prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije. Dr Lapčević navodi podatke da ankilozirajući spondilitis otežava svakodnevne aktivnosti: 69% ispitanika ima problem da ustane iz kreveta, za 68% penjanje uz stepenice je otežano, 76% ima problem sa vežbanjem/fizičkim aktivnostima⁷.

- Ankilozirajući spondilitis, takođe utiče i na profesionalnu delatnost pacijenata: čak 74% ispitanika je izjavilo da ima problem da pronađe posao zbog svog zdravstvenog stanja⁸, a 46% je izjavilo da je njihovo zdravstveno stanje značajno uticalo na izbor posla kojim se bave⁹ – dodaje dr Lapčević ukazujući na to da bol i ograničena pokretljivost značajno utiču i na mentalno stanje pacijenata.

Promo

Ankilozirajući spondilitis – lečenje

Kada reumatolog potvrdi dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, prva linija terapije su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)¹³, koji mogu biti efikasni u određenom vremenskom periodu, pored fizikalne terapije i svakodnevnog vežbanja. Međutim, NSAIL lekovi mogu da umanje bol i smanje inflamaciju, ali ne mogu delovati na uzrok i zaustaviti progresiju bolesti.

Promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu se zaustaviti jedino primenom bioloških lekova, koji ciljano blokiraju medijatore zapaljenja (različite citokine) koji učestvuju u procesu upale; biološku terapiju treba razmotriti kod pacijenata sa trajno visokom aktivnošću bolesti uprkos uobičajenom lečenju. Biološka terapija je u Srbiji dostupna preko 10 godina. Na listu lekova koji se izdaju o trošku RFZO dolazi sve više inovativnih lekova sa različitim mehanizmom dejstva, ali svi zajedno moramo raditi na provovremenoj dijagnostici i dostupnosti magnetne rezonace koja je neophodni dijagnostički alat za rano postavljanje dijagnoze.

Primarni cilj lečenja pacijenata sa AS je sprečavanje progresije strukturnog oštećenja, smanjenje bola, očuvanje/normalizacija funkcije, poboljšanje kvaliteta života kroz kontrolu simptoma i upale i ponovno uključivanje u društvo.

Zlatni standard lečenja ankilozirajućeg spondilitisa je sveobuhvatni pristup lečenju koji uključuje medikamentoznu terapiju ali i svakodnevno vežbanje. Redovno vežbanje pomaže pacijentima da zadrže fleksibilnost i pokretljivost; adekvatna fizička aktivnost umnogome pomaže i u kontroli bola, poboljšanju držanja, smanjenju ukočenosti i hroničnog umora.

Zahvaljujući naporima naših zdravstvenih institucija, pacijenti koji boluju od ankilozirajućeg spondilitisa već desetak godina imaju priliku da se leče najboljom terapijom u ranoj fazi bolesti. Preduslov za uspešno lečenje je svest svih nas o potrebi edukacije građana o što ranijem prepoznavanju simptoma, blagovremenom obraćanju izabranom lekaru, edukacija izabranih lekara da prepoznaju inflamatorni bol u ledjima a samim tim i ankilozirajući spondilitis i što pre upute pacijenta reumatologu, kako ne bi došlo do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i zakasneloj primeni ciljane terapije. Kada dođe do okoštavanja i ankiloze (ukočenja) zglobova te promene su trajne i zbog toga je važno ne kasniti sa dijagnozom i što ranije započeti lečenje savremenim lekovima.

 

Reference:

Sieper J, Poddubnyy D. Axial spondyloarthritis. Lancet. 2017;390(10089):73-84.

2. Rudwaleit, M. vd, et al. The Assessment of SpondyloArthritis International Society classification criteria for peripheral spondyloarthritis and for spondyloarthritis in general. Ann Rheum Dis. 2011;70:25-31

3. Ciurea A, Scherer A, Weber U, et al. Age at symptom onset in ankylosing spondylitis: is there a gender difference? Ann Rheum Dis. 2014;73:1908–10

4 Strand V, Singh A. Evaluation and management of the patient with suspected inflammatory spine disease. Mayo Clin Proc. 2017;92:555-64

5. [Garrido-Cumbrera, M., Poddubnyy, D., Gossec, L. et al. The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries. Curr Rheumatol Rep 21, 19 (2019). https://doi.org/10.1007/s11926-019-0819-8]

6 Yi E et al. Rheumatol Ther. 2020;7(1):65-87.

7 The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries

8 The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries, Working Life, Psychological Health, and Disease-Related Attitudes, Pg.5

9 The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries, Table 4 - Working life, psychological health, and disease-related perceptions, Pg.81

10 Baysal Ö, Durmuş B, Ersoy Y, Altay Z, Şenel K, Nas K, et al. Relationship between psychological status and disease activity and quality of life in ankylosing spondylitis. Rheumatol Int. 2011;31:795–800.

11 The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries, Table 4 - Working life, psychological health, and disease-related perceptions, Pg.8

12 7 The European Map of Axial Spondyloarthritis: Capturing the Patient Perspective—an Analysis of 2846 Patients Across 13 Countries, Discussion, Pg.6

13 Poddubnyy D et al. Ann Rheum Dis. 2015;74(8):1483-1487; Baraliakos X et al. Rheumatology (Oxford). 2017;56(1):95-102.