Ana Srdić o svom životu na Crnom kontinentu: Moja Afrika i moja Dona

Srpska dizajnerka Ana Srdić, koja poslednje tri decenije živi i radi na Crnom kontinentu, ostvarila je blisku poslovnu saradnju sa slavnom američkom kreatorkom, iz koje se izrodilo čvrsto prijateljstvo

Dve uspešne dizajnerke, američku Donu Karan i srpsku Anu Srdić, pre više od decenije spojila je ideja o očuvanju zanatstva i kultura. Obe umetnice širom sveta pomažu lokalne zajednice, od Haitija, gde se ručno proizvode tašne i obuća, do Južne Afrike, gde se takođe ručno izrađuje nakit po staroj tajlandskoj tehnici kovanja srebra.

- Dona i ja sarađujemo jer imamo isti stav i stil i ne bih mogla ni da zamislim da sarađujem s nekim drugim dizajnerom. Ne podnosim kratke rokove, to me čini nesrećnom i zbog toga sam odbila ponudu da radim za jednog francuskog kreatora. Za Doninu fondaciju Urban Zen znala sam i pre nego što smo se upoznale i nekako sam očekivala da ćemo se potpuno poklopiti. Uopšte to ne umem da objasnim. Kad sam izgradila karijeru u Africi, gde živim već trideset godina, poželela sam da se oprobam u Americi. Evropa me, osim Srbije i Grčke, nije privlačila. S Donom sam sama organizovala susret u Njujorku. Ona je otkazala već dogovorene obaveze, otišle smo na ručak i pričale satima, jer smo imale toliko zanimljivih tema. Obe pomažemo lokalnim zajednicama širom sveta, posebno ženama, da se osamostale i počnu da zarađuju, koristeći veštine koje već poseduju.

Zdrav hleb po receptu Viktorije Bekam: Dizajnerka se pohvalila kulinarskim umećem (foto)

Osim što su im se umetničke ideje poklopile, njih dve su se i privatno zbližile, zbog čega Ana često boravi u Doninoj kući na Long Ajlandu.

- Dona je žena sa neverovatnom energijom, toliko velikom da deluje potpuno nestvarno. Sve radi sama, u stanju je da ode u svoju radnju da prodaje stvari, da ih aranžira, priča s ljudima, i da kasnije završi još mnogo poslova. Uz sve to je i izuzetno imućna, pošto je u modi zaista veliko ime, ali se to iz njenog ponašanja nikada ne bi moglo zaključiti. Kad je posle smrti supruga 2001. godine prodala svoju modnu kuću DKNWC brendu LVMH, zahtevala je od novih vlasnika da svi radnici u firmi zadrže radna mesta, da ne mogu da dobiju otkaze. I po takvim stvarima se prepoznaje koliko je čovek veliki, a ona to zaista jeste, jer veoma brine o drugima. I to nas je zbližilo i ujedinilo u zajedničkoj filozofiji da ljudima iz siromašnih sredina treba pomoći i obučiti ih da mogu da se izdržavaju i prehrane porodice od svog rada.

Dobrota na delu

Ana je po obrazovanju antropolog i dizajner. Etnologiju je završila u Beogradu, postdiplomske studije iz antropologije u Johanesburgu, gde je studirala i dizajn, izradu i dizajn nakita izučavala je u Tajlandu, a ima i autralijski MBA.

- Suprug i ja smo na bračno putovanje otišli u Keniju, gde sam se zaljubila u Afriku. Prilikom jednog boravka u Zimbabveu dobili smo ponudu za posao, ali ja sam oduvek osećala da je Južna Afrika zemlja gde treba da odem. Kada smo krajem osamdesetih tamo proveli odmor, znala sam da tu pripadam. Čim smo sleteli na aerodrom u Johanesburgu, bila sam sigurna da ću u tom gradu ostati i živeti. Tu nam se rodila kćerka Lara. Čovek se na nekom prostoru jednostavno pronađe. Počela sam da radim kao antropolog, ali sam uporedo bila i u modi. Nakon što sam shvatila koliko su brojne vladine i nevladine organizacije politizovane, odlučila sam da osnujem svoju i da radim ono što zaista volim. Tako sam godinu provela na severu Tajlanda i od plemena Vajt Karen naučila posebnu tehniku izrade srebrnog nakita, pa sam okupila njihove žene da radimo zajedno.

Fanovi u neverici: Dizajnerka Vera Vang pokazala trbušnjake u 71. godini (foto) 

U Južnoj Africi žene iz raznih plemena usmeravala je takođe na stare zanate, posebno na tehnike bojenja tkanina, od kojih kasnije stvara haljine, košulje i druge odevne predmete.

- Slala sam žene na kurseve šivenja, kupovala im mašine da se osamostale, vodila ih do bankomata da shvate kako funkcioniše jer nisu bile svesne toga da novac prvo mora da se zaradi, pa tek onda troši. U početku sam im pomagala, pozajmljivala novac, pa kad bih videla da žele da mi vrate, rekla bih im da ga zadrže i kupe nešto sebi ili deci - kaže Ana.